Zamislio sam nekog idealnog, poželjnog, slatkog čičicu, koga je udesila za vrbicu neka savremena geron-agogija. Agogija! Samo nam je ona još trebala. Znate šta je to agogija? Veština upravljanja i vođenja. Od grčke reči: ago. A ago znači: vodim. A, dakle, to se traži? Da te neko uči, vodi, za nos vuče, a za tvoje dobro. Odatle su: ped-agogija – poučavanje i vodjenje dece, andr-agogija – poučavanje odraslih, i ta nova kobajegi nauka: geron-agogija – vaspitanje i vođenje starih ljudi. Opet grčko: geron, starac. Geron! Lepa reč, jaka, uspravna. Geron! Starac! Kao: geroj, po ruski. Kao hrast na čistini. Lepše kad je samo jedna reč: „geron“, bez one ljigave „agogije“.
