Naš jezik je zaista moćan i nepogrešiv. Uvek sam se divio kako je naš narod umeo, kao najbolji pesnik, da nepogrešivo odredi pravu reč za svaki pojam i pojavu. Uzmimo, na primer, reč: Tikvan! Pitao sam, rekli su mi da u drugim jezicima ova naša jasna reč nema parnjaka. Razume se, ima i u drugim narodima tikvana – još koliko – ali su im ti drugi narodi nadenuli drukčija imena. Naši su za poređenje odabrali: Tikvu – veliku, žutu, ovoliku, glatku, malčice dlakavu i runjavu oko debele pritke, a nisu ni Dulek – iako je dulek muškog roda – ni Bundevu. Nego baš – Tikva i Tikvan! Sterija je o Femi, pokondirenoj tikvi napisao sjajnu komediju, ali je samo za uobraženog muškarca – puvandera, puvadžiju! – još jedna tačna i napunjena reč, puna istinskog humora – ostala reč Tikvan! Naš poznati arhitekta, pokojni Nikola Dobrović je za moto i gorku opomenu na prvoj stranici svojih knjiga o savremenoj arhitekturi sebi upisao pouku: „Ko s tikvanima vojuje, veliku pobedu neće izvojevati.“ Mora biti da su mu tikvani život zagorčali. Gospodin Tikvan, ima mnogo odvratnih osobina, ali ono po čemu je Tikvan – Tikvan, je uobraženost. Tikvan sve zna! Najumniji medju ljudima, jadni Sokrat se žalio na svoje ogromno i nepregledno Neznanje: „Ja znam da ništa ne znam, a i to je makar neko Znanje“, govorio je; a Tikvan, koji ništa ne zna – a ono što misli da zna, sasvim je naopako – pobedonosno se busa u grudi: „Ja sve znam!“ Kuku nama od Tikvanovog znanja! Tikvan se otima za najvažnije i najviše položaje. Što veći čin i položaj – to veći Tikvan. U stvari, postoje dve, suprotne istorije ljudskog roda – jedna, koju su s mukom stvarali geniji, pametni, učeni ljudi i strpljivi majstori od zanata i druga koju su razvaljivali i upropaštavali – Tikvani! Nema te lepe, pametne i korisne ideje koju tikvani neće upropastiti. Daj Tikvanu vojsku, izgubiće rat – videli smo! A posle rata, zna se, Tikvan će pisati memoare kako ga niko nije razumeo i ko mu je sve smetao da pobedi. Prepusti Tikvanu preduzeće, fudbalski klub, ili pozorište – svejedno – videli smo i to! – propala stvar. Ako si lud, daj Tikvanu vlast – videli smo i to! – više puta. Pošalji Tikvana u skupštinu – videli smo i to! – Tikvan će odmah pronaći drugog Tikvana, drugi začas trećeg, pa kad se uhvate u kolo, sve Tikvan do Tikvana, sa kolovođjom, Tikvanom takođe, ode ceo narod u tri … provalije. Tako mu i treba kad je birao Tikvane. Ali, često, njih niko i ne bira. Tikvan sam zauzme svoje mesto – u vrh stola – jer Tikvan misli da to njemu pripada po zasluzi. Ama šta je meni te sam toliko raspalio po Tikvanima? Mora biti da me jutros neko od njih očepio.
