Шапнула је Дрина Сави једну причу о поплави. <br />- Решила сам, Саво, сестро,да се врати све на место. <br />Излићу се из корита, потопићу поља жита. <br />Путеве ћу потопити и кровове све прекрити. <br />Да подсетим срца многа,шта је братство, шта је слога. <br />И границе избрисаћу, да измирим Српску браћу. <br />Јер тек онда кад изгуби, брат ће с братом да се љуби. <br />Брат ће брата да помаже, брат ће с братом да се слаже. <br />И сазнаће срца многа за једнога оца - Бога. <br />Да се њему они моле и Хрвата, брата воле. <br />Да потеку са усана молитве за Муслимана. <br />И да воле браћу борце, Македонце,Црногорце. <br />У молитви свак' помене браћу нашу, све Словене. <br />Да се брат са братом дружи, пријатељску помоћ пружи. <br />У невољи да се сете један другом да долете. <br />То су, Саво, жеље моје, да се врати све на своје - <br />Дрина рече, па потече. <br />Причекај ме, Дрино, водо, поћи ћу и ја са тобом. <br />Потецимо ми заједно, нека буду сви к'о једно. <br />Нек' науче да се воле, Богу оцу да се моле. <br />Нек' се сети брат свог брата, да не буде више рата...
