subota, 15. feb 2014, 19:20 <br /> <br />Gosti iz prošlosti <br /> <br />Na petoj strani knjige Šilerovih drama, Danilo Sekulić, beležnik opštine mošorinske, zapisao je da mu se dana 4. februara po starom, a 16. februara po novom kalendaru, 1877. godine, u petak, 5 minuta pred ¾ na 11. sahat pre podne, rodila ćerka Isidora. <br /> <br />Osam potonjih decenija književnica Isidora Sekulić, mislima i delom odgonetala je odgovore na večna pitanja i vlastite nemire - kuda idemo, šta radimo i zašto postojimo. Bila je prva žena koja je u Srbiji ponela titulu akademika. Predsedniku Matice srpske, Vasi Stajiću, napisala je: "Ja sam skromna, siva figura, nisam bolja od drugih; ne volim značke i povorku koja ide napred. Meni je Akademija priredila zbunjenost veliku..." <br /> <br />Bila je poliglota, svetski putnik i kosmopolita. Gorda u znanju i skromna u življenju. Njena pravila života bila su - rad, skromnost i rečito ćutanje. Kada je bila pri kraju životnog puta, rekla je: "Naš svet voli svakodnevno da pojede dobar ručak. Zimi, nedeljom i sarmu. Kad li će tako zavoleti knjigu? Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture." <br /> <br />Isidora Sekulić nije volela da se slika, ni da svoje slike daje da se štampaju na koricama njenih knjiga, niti je davala da se objavljuju zaglavlja o njenom životu i biografskim podacima. <br /> <br />Nije volela da piše posvete niti da se na darovanim knjigama potpisuje, jer je smatrala da je važno delo, a ne pisac. Svoj odnos prema novcu opisala je u pismu direktoru izdavačke kuće Nolit, Sveti Đuriću, povodom, prema njenim kriterijumima, visokog honorara koji je dobila za knjigu eseja «Mir i nemir»: <br /> <br />"Prema novcu ja imam otprilike odnos koji Anglo-Američani imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. <br />Moja je poznata parola: što nemam, ne treba mi. Nijedan veći honorar nisam do sada uzela. Hiljada 104, u Prosveti, poklonila sam. Hiljada 215, u Srpskoj književnoj zadruzi, ostavila Zadruzi. Živim i trošim novac koji mi država daje redovno, a radujem se slatkom radošću siromašnog čoveka kad primim mali, ili malo veći honorar za književnu saradnju. Prema tome: još se bogatašim restom honorara za 'englesku antologiju'. Ovo novije, neka leži kod vas dok, iz neke nužde, ne potražim skroman deo. Ako ne bude nužde, neću ništa tražiti." <br /> <br />Autor i urednik emisije: Mirjana Blažić Mikić <br /> <br />Radio Beograd 1, 13.05
