subota, 06. jul 2013, 13:05 <br /> <br />Naš gost iz prošlosti ima svoje mitove i svoju obalu, imao je svoj put i svoju sobu. Nekada je vredeo više od suvog zlata, nošen je kao talisman i čuvan za lek. Najčešće je žut, ali može da bude i beo, crvenkasto-smeđ, ređe zelen i plav, a još ređe siv i crn. Nekad je sasvim proziran, ponekad mutan, a može da bude i fluorescentan. <br />Your browser does not support the audio tag. <br /> <br />U njemu je 80-ak miliona godina zarobljen najstariji mrav na svetu, pa je onda to i najstariji očuvani zatvor. <br /> <br />Upućeni ga zovu - fosilizovana biljna smola, običan svet - stvrdnuta smola četinara, romantici - okamenjeni sunčev zrak, tepaju mu - jantar ili amber, a najpoznatiji je kao - ćilibar. <br /> <br />Reč ćilibar je persijskog porekla, a u naš jezik stigla je preko turske reči kehruba ili kehlibar, što znači - onaj koji privlači slamu. Jantar smo preuzeli iz ruskog, a Rusi iz litvanskog i ugrofinskog. I amber može biti ćilibar, ali i mirišljava smolasta lučevina iz utrobe kita, kao i smola sa američkog drveta amber. <br /> <br />Stari Grci ćilibar su nazivali - elektron. Poreklo te reči je nepoznato, a označavala je i leguru zlata i srebra koja je imala žućkastu boju ćilibara. Kasnije je po njoj nazvan elektricitet. Homer u "Odiseji" nekoliko puta pominje elektron. U 45. pevanju, kada govori o feničanskom trgovcu koji ženama nudi "zlatni đerdan isprenizan elektrom mnogim", najverovatnije misli na ogrlicu od ćilibara, a u 18. pevanju glasnik Eurimahu donosi "sjajan đerdan ko sunce, od elektra nanizan samog". Pesnik Hesiod poreklo ćilibara vezuje za Hiperborejce, narod sa krajnjeg severa i reku Eridan, što će kasnije koristiti i drugi antički pisci. Apolonije sa Rodosa u epu "Argonautika" navodi keltsko predanje da je ćilibar nastao od skamenjenih Apolonovih suza koje je bog prolio kada je prognan u zemlju Hiperborejaca. <br /> <br />Prema nekim tumačenjima, grčki filozof Tales iz Mileta uzimao je ćilibar kao dokaz da i mrtve stvari imaju dušu koja je sposobna da pokreće predmete. Oko 600. godine pre nove ere Tales je primetio da, kada se protrlja, ćilibar privlači lakše predmete. <br /> <br />Grčki geograf Pitej iz Masilije oko 300. god. pre nove ere opisao je putovanje u zemlje ćilibara na severu, a istoričar Herodot se nije slagao sa pričama da postoji "reka koju varvari zovu Eridan, a koja se na severu uliva u more, i sa koje nam dolazi jantar." <br /> <br />U Gostima iz prošlosti - prvi deo priče o ćilibaru. <br /> <br />Autor i urednik emisije: Mirjana Blažić Mikić <br /> <br />Radio Beograd 1, 13.00 <br /> <br />http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/1352034/gosti-iz-proslosti.html
