Концерт: 30 година са вама, Коларац 30.03.2011.<br /><br />БОЈ НА МОРАВИ<br /><br />Српска војска на Крф пала<br />под острво жагор бруји<br />из облака киша лије<br />узбуркано море хуји<br />под столетним мостом<br />шатори се српски беле<br />под њима се одмарају<br />српске чете оживеле<br />шатори су тесна кућа<br />ал за све има места<br />згрчио се друг до друга<br />те је тако топло свима<br />разговор се живо води<br />на причу се прича ниже<br />а досетке и пошалице<br />једна другу бурно стиже<br />само један војник млади<br />мутна ока, бледа лица<br />ћути тужна невесела<br />сред песама и пошалица.<br />А и њега задиркују<br />и са њим се свако шали<br />Дед олакшај срцу своме<br />повери нам тајне твоје<br />та ће прича лепа бити<br />причај друже Радивоје<br />Радивоје махну руком<br />испунићу вашу жељу<br />ал ће и то краја бити<br />вашој шали и весељу<br />крвава је прича моја<br />то је било после оног<br />на Морави љутог боја<br />непријатељ беше јачи<br />ми морамо даље ићи<br />а ја реших на растанку<br />часак своме дому сићи<br />стигох кући али касно<br />ено прве страшне слике<br />обешен ми бабо стари<br />а на прагу јао боже<br />сва у крви мајка лежи<br />и слабачким гласом виче<br />Радивоје сине бежи<br />а ја мајку непослушах<br />већ у кућу ступих<br />излудети тада хтедо<br />покрај моје мртве љубе<br />лежи моје мртво чедо<br />и оно се невинашче<br />већ растало с овог света<br />видео сам да је било<br />прободено бајонетом<br />а у другом крају собе<br />где стара школа стоји<br />као да су у гостима<br />вино пију шест бугара<br />мени крвац зали очи<br />па ја јекнем из дна груди<br />простите ми мртве душе<br />у пакао ви нељуди<br />па убацим једну бомбу<br />усред оне руље клете<br />и ниједан од бугара<br />не умаче од освете<br />од тог дана порушеног<br />дим се диже у висине<br />а кад пламен све пригуши<br />ја умако у планину<br />не да склоним пусту главу<br />нисам зато још на свету<br />већ и даље да продужим<br />страшну казну и освету<br />Радивоје сврши причу<br />под шатором тајац наста<br />нико ништа не говори<br />и дисање ко да заста<br />тако мало заћуташе<br />повикаше сви из гласа<br />и ми ћемо с тобом друже<br />у освету сваког часа.
